Pita me nedavno jedna koleginica, zašto više ne "stavljam" recepte. Taman krenem da joj objašnjavam da me je to prošlo, a moja "kancelarijska" koleginica me preseče rečima:-"Pa ne može da stavlja, kada ništa i ne sprema"! Ton, kojim je tu poluistinu rekla je bio poluljubomoran. Istina je da, ima jedna godina, kako samo vikendom zalazim u kuhinju. Tačnije, otkako je starija ćerka diplomirala. Ubijajući dosadu, krene ona sa spremanjem ručkova. Bili su to u početku jednostavni ručkići, ali kada dođem sa posla i sačeka me postavljen sto i jelo na njemu, krenem da hvalim na neviđeno tj. na neprobano. Kako ranije i nije pokazivala neku zainteresovanost,/baš me je zabrinjavala/za tu "rabotu", iznenađujuće brzo je dogurala do spremanja komplikovanijih jela, i kompletnih ručkova. I to sve "samouko", tj. posećujući kulinarske sajtove, ali se vremenom ustalila baš na ovom/nije krv voda/. Ima i svoje favorite po čijim receptima sprema. Kaže da joj je kuvanje "krenulo", otkako ne sprema po mojim "nepreciznim smernicama:-dodaj otprilike, peci dok nije pečeno, muti dok nije umućeno, mesi dok nije umešeno"...Znam, ili se bar nadam, da to ona malo karikira. U početku je, samo spremala jela sa belim pilećim i ćurećim mesom. Kad ne prokvocasmo. Vremenom je prešla i na crvena. Sprema i divne paste, još divnije pite, razne umake, još raznovrsnije salate...ponekad ne mogu da verujem, kako joj kisela testa idu od ruke. Jela"na kašiku" ne voli da jede, pa neće ni da ih sprema. "Kašikamo" vikendom! Ne jede slatkiše, pa ni njih ne sprema. Samo mafine, tako da nam je to ustaljen desert. Elem, baš sam se opustila... Kaže mi skoro mlađa ćerka-"Majka, pa ti si se skroz odvikla od kuvanja. Kada se ona bude zaposlila ili udala, bojim se da ćemo živeti kao u Survivor"! I tako, jelo mi se nešto slatko, a da nisu mafini, te lagano napravih ovu laganu, ukusnu poslasticu...I da, ovo mi je jubilarni, tj. prvi recept u ovoj godini.
Pita me nedavno jedna koleginica, zašto više ne "stavljam" recepte. Taman krenem da joj objašnjavam da me je to prošlo, a moja "kancelarijska" koleginica me preseče rečima:-"Pa ne može da stavlja, kada ništa i ne sprema"! Ton, kojim je tu poluistinu rekla je bio poluljubomoran. Istina je da, ima jedna godina, kako samo vikendom zalazim u kuhinju. Tačnije, otkako je starija ćerka diplomirala. Ubijajući dosadu, krene ona sa spremanjem ručkova. Bili su to u početku jednostavni ručkići, ali kada dođem sa posla i sačeka me postavljen sto i jelo na njemu, krenem da hvalim na neviđeno tj. na neprobano. Kako ranije i nije pokazivala neku zainteresovanost,/baš me je zabrinjavala/za tu "rabotu", iznenađujuće brzo je dogurala do spremanja komplikovanijih jela, i kompletnih ručkova. I to sve "samouko", tj. posećujući kulinarske sajtove, ali se vremenom ustalila baš na ovom/nije krv voda/. Ima i svoje favorite po čijim receptima sprema. Kaže da joj je kuvanje "krenulo", otkako ne sprema po mojim "nepreciznim smernicama:-dodaj otprilike, peci dok nije pečeno, muti dok nije umućeno, mesi dok nije umešeno"...Znam, ili se bar nadam, da to ona malo karikira. U početku je, samo spremala jela sa belim pilećim i ćurećim mesom. Kad ne prokvocasmo. Vremenom je prešla i na crvena. Sprema i divne paste, još divnije pite, razne umake, još raznovrsnije salate...ponekad ne mogu da verujem, kako joj kisela testa idu od ruke. Jela"na kašiku" ne voli da jede, pa neće ni da ih sprema. "Kašikamo" vikendom! Ne jede slatkiše, pa ni njih ne sprema. Samo mafine, tako da nam je to ustaljen desert. Elem, baš sam se opustila... Kaže mi skoro mlađa ćerka-"Majka, pa ti si se skroz odvikla od kuvanja. Kada se ona bude zaposlila ili udala, bojim se da ćemo živeti kao u Survivor"! I tako, jelo mi se nešto slatko, a da nisu mafini, te lagano napravih ovu laganu, ukusnu poslasticu...I da, ovo mi je jubilarni, tj. prvi recept u ovoj godini.
Sastojci
Priprema
U 100 ml vode izmešati 2 kašike gustina, pa dodati u voće i prokuvati. Kao kada se kuva puding. Začas je voćni fil gotov...U ovom slučaju su bile smrznute višnje i aronija. Nisam ih odmrzavala, već onako smrznute sasula iz kese u šerpu, pa na ugrejanu ringlu...
Alvu izgnječiti viljuškom. Jednom sam je stavila u secka, ali posle su mi nedostajali oni nodoljivi komadići "za pod zub", dok jedem tortu.
Krem šlag umutiti sa kiselom vodom. Važno je da je voda hladna, i startujte sa polovinom količine vode, pa posle minut mućenja dodajte i drugu polovinu. Ovako umućen sa kiselom vodom šlag je baš čvrst. Može i dvesta ml vode, ako vam se učini da je šlag prečvrst. I tu mikser ostavljamo.
U jednoj većoj činiji pomešamo plazmu i alvu, pa dodamo kiselu pavlaku i umućeni šlag. Sve to radimo lagano-ručno-tj. viljuškom. Za to vreme voćni fil se ohladio.
Neku posudu, u ovom slučaju je bio kalup za kuglof, obložiti samolepljivom folijom. U nju staviti polovinu keks-alva smese, pa voćni fil.
Preko voćnog fila staviti drugu polovinu smese, pa završiti piškotama. Ja sam ih umakala u nes kafu. Može da se završi i bez piškota, ali kako će ova tortica, posle nekoliko sati "stezanja" u frižideru, biti izvrnuta na tacnu, onda joj piškote dođu kao podloga. I to bi bilo to.
Ja sam skuvala 500 gr voća, baš zato što sam htela da torticu oblikujem kao kuglof, pa da sredina bude puna fila, kojim bi se pripomagali...
Evo je izvrnuta, čeka da je načnem!
a evo i preseka...
Kako je tebi ispao recept?
31