Svinjokolja

Osim vinčanja i sprovoda,krstitaka i pričesti, svinjokolja je u dalmatinskoj zagori prvorazredni društveni događaj,jer kad zapuši snig i zavija bura,s čim ćeš se ugrijat i štaš pojist ako nema mrvu krmetine,s čim ćeš iće začinit ako nemaš kanticu masti,i za čim ćeš popit bukaru,dvi vina ako nije mrsno.

Danima prije mi dica bi kod domaćina rezervirali miščić iliti mijur od krmeta,i dobro si pazio,ko oči u glavi,da se čoviku ne zamiriš,jer bi ti glavna kazna bila da tvoj obećani mišćić ode drugom u ruke.A mijur bi se napuva kroz slamku i obisio pod gredu, i onda bi čekali Božić i Novu Godinu da udremo badijom po njemu da pukne,to su bile naše petarde i pucalice u ono vrime.

Dan prije klanja sve je bilo u priši,mater i baba bi spremali suđa,donili iz konobe rakiju i vino,pomno izabirali najbolje smokve,da ne bi dikoja bila crvljiva,ko bi o sramote prid judima živ osta!A ćaća bi sprema kavalete,podupirače,pra dasku na kojoj će krme bikarit,oštrijo nože za brijat i razrizavat,i kasap za rasicat meso.

Ujitro bi baba na kominu o komaštrama u velikom bronzinu zakuvavala vodu za ošurit krme,mater bi na čatrnju iznosila rakiju i smokve,a ćaća bi otiša po komšiluku tražit četiri čovika za pridržat krme,svak po jednu nogu,a uvik bi su tu naša i peti,obično onaj koji bi volio malo više popit,on bi se baš taj sekund tu slučajno naša,on bi uvatio za repicu.

Znalo bi se skupit i više svita,dičurlije za izokola gledat,pogotovo kod starog kuma,di se unaprid znalo da će se iz zajebancije već povaljeno krme pušćat da uteće i da će bit letanja po selu za njin i beštimanja od kumašina,ni Bog,ni Gospe,ni svi sveci nebeski ne bi ostali,a sve na radost okupljenog svita.

E,kad bi se krme zaklalo i mater u sud skupila krvi za pravit divenice,pokrilo bi se ponjavom da se ne oladi,judi bi još popili po bićerin i pojili smokvu,onda bi na čivare stavili krme i donili učetvoro na dasku di će se bikarit.Polili bi ga vrilom vodom i kratko pokrili a onda brzo brijali dlaku da se ne oladi,jer ako bi se oladio nož bi slabo vata i ostalo bi dlake.Ovoga što bi na zadnjem dilu oko repa i pršuta brijo,ako je u pitanju bila guda,obavezno bi zajebavali  da se ne miče s mista i da uvati i malo izokola a ne samo oko one stvari.Spalili bi se papci i klišćima skinili,a obriveno krme ispralo mlakušastom vodom i izbruškinalo od ljuplje,pa ostavilo s nogama gore da se ukočeni i da bude lakše bikarit,a judi bi popili još po jednu i otišli po svom poslu.Ćaća i pomoćnik ,a to je obično bio moj ujac bi marendali,obavezno je bila juva i lešo govedina,uz kiselu ljutiku ili kapulicu .

Onda je počimala bikarija,ako se oti dan slučajno trevilo toplije vrime,zapalilo bi su u važić od konzerve sumpora da goni brecuje i ostale mušice da ne napljuju meso.Ćaća bi najprije ispod kože sa strana zariza,kud zapovida visme i ono bi se lagano skidalo ,ukazalo bi se salo koje je ćaća onako još do se iz njega para diže posolio i bacio u kašetu obloženu kafenim papirom.Ako je falilo krvi,još bi se kacijolom skupilo za divenice i izvadila pluća,jetra i srce.Izvadio bi se drob,podililo criva na debela i tanka i podvezalo na krajevima,pa dalo ženama da ispiru i stružu,radilo se s pomnjom da se ne zarižu criva,a posebno ne žuć jer ako bi se razlila,meso bi gorko ostalo.Ćaća bi izvadio leđica ili svićicu i razriza popola za na gradele,za njega i glavu kuće,a malo đigerice i obrizaka od vrata ili pri šupljoj kosti bi kasnije doda za nas ukućane.Onda bi se nožon išlo uz lebra i odvajalo ih od slanine,okrinilo naopako i izvadile bi se pečenice,tu smo mi dica pomnjivo gledala koliko su duge i široke,oće li kad se podili rodbini,likaru,popu i lugaru posebno (tribalo grma,pašike i digod malo deblje za držalo od ratila osić) i nama dosta ostati. Onda bi se vadili pršuti i plećke,i tu je tribalo posebno pazit da nož ne politi i zariže,jer brecuja u rupu najprije zapljuje i eto đavla,crva. A otić na pir i ne donit zrili,trogodišnji pršut bila bi kućna sramota.Za slanina što je na kraju ostala briga đavla,nju su moga kako oš raskajišit,ionako će u mast i za sapun.

 Svo to meso bi se na tle i na papir isparan od vrića od mekinja ili rezanaca bacalo da se ladi do sutra kad se okruživalo i to meso mlilo za u kobasice,onda bi se solilo i u odadnjenu bačvu od vina slagalo.

Ima tu još sitnica za opisat,ali to je druga priča,samo znam da kad bi ko dite uša u dimnjačicu i vidio svu ovu lipotu u sebi bi reka: "Hvala ti Bože!Daj nam i dogodine ovako!"

 miščić,mijur - mokraćni mjehur

zamiriti - zamjeriti

badij - lopata

priša - žurba

kavalet - postolje od dasaka

bikarit - nožem rasijecati

komaštre - poseban lanac s kljukom za pridržavanje lonca na kominu

bronzin - lonac

ponjava - veća pletena vreća

čivare - drvena nosiljka s četiri ručke i prečkama

guda - krmača

klišća - kliješta

brecuja - velika mušica

kafeni - smeđi

kacijola - zaimača

pašika - predio za ispašu

ratilo - ratarski alat

raskajišit - rezati na trake

dimnjačica - sušara