Kandirano voce

Porijeklo ove drevne tehnike nije baš najjasnije. Neki tvrde da se ona razvila u renesansnoj Italiji, a po drugoj teoriji razvila se u kraljevskim kuhinjama srednjeg Istoka tokom X i XI vijeka, pa potom prenijeta u Evropu od strane arapskih trgovaca.
Termine kandiranje i kristalizovanje po neko mijesa, ponekad i dolazi do zabune, ali razlika postoji. Kandiranje je proces koji zamenjuje većinu voćne vlage koncentrovanim rastvorom šećera, a kristalizovanje ( poznato kao i lediranje) opisuje šećerni ovoj koji se koristi u finalnoj izradi kandiranog voća ili kod procesa konzerviranja cveća.
Kandirano voće su cijeli ili izrezani plodovi koji se odgovarajućim postupkom impregniraju šećernim sirupom (potapanjem i ukuvavanjem). Zbog visokog učešća suve materije vrlo su stabilan proizvod i u odgovarajućim uslovima rok trajanja je više meseci.
Ušećereno voće se obradjuje sporom zamjenom vlage, šećerom ili glicerinom. Tako se dobija proizvod sa niskim sadržajem vlage i dužim rokom trajanja, pogodan za dodavanje mjesavina  cerealija, sladoledu, za proizvodnju punjenja za slatkiše, desertnih peciva i snek mješavina.
Voće se kandira umakanjem u jako koncentrovan sirup, i cio postupak se mora obavljati polako, jer u suprotnom plodovi će se smežurati i postati tvrdi. Kore agruma i ono voće sa niskim nivoom vlage, kao što je kruška ili zelena smokva, prvo se mora potopiti u jak slani ili krečni rastvor, da bi im se omogućilo dovoljno upijanje šečera.

Ako želite sami da kandirate voće, i da ga uvjek imate pri ruci prilikom spremanja svojih poslastica, evo vam i uputstva za njegovu pripremu.
Prvo odaberite voće koje želite da kandirate. Može se kandirati svako osim dinja i lubenica. Operite ga, oljuštite, očistite od sjemenki, i isjeckajte na krupnije komadiće, otprilike 2x2cm ili kolutove, u zavisnosti od vrste voća. Za kandiranje je neophodno da izaberete zrele, ali ne prezrele plodove, malo čvršće i potpuno zdrave komade.
1.DAN:  Voće ( očišćenog treba da bude 1 kg.)stavite u odgovarajuću šerpu malo ga izbockajte viljuškom i prlijte vodom ( 1 l). Pustite da proključa a zatim smanjite vatru i dinstajte ga 10-ak min.. procijedite ga i stavite u staklenu činiju. U procijedjenu tečnost sipajte 250gr. šećera i sok od 1 limuna. Neka tečnost proključa , kuvajte ga 2-3 minuta sve vreme miješajući, a ako je potrebno kašikom skinite pjenu. Ovim sirupom prelijte voće, koje treba potpuno da je preliveno, ako je potrebno pritisnite ga i ostavite 24 sata na sobnoj temperaturi.

2.DAN: Sledećeg dana iscijedite voće i vratite sirup u šerpu, dodajte 200gr. šećera u sirup pustite da proključa miješajući dok se šećer ne rastopi, kuvajte 2-3 min., skinite pjenu i sipajte sirup preko voća. Presujte ga i ostavite 24 h da stoji.

3 DAN:  Ponovite postupak kao i drugog

4. DAN: Isjcjedite voće, sirup siapjte u šerpu i dodajte 150gr. šećera. Pustite da proključa, kuvajte 2-3 min. skinite pjenu i sipajte sirpu preko voća. Presujte voće i ostavite 24 sata da stoji.

5. DAN:  Ponovite 4. dan.

6. i 7. DAN: Iscijedite voće iz sirupa, sipajte sirup u šerpu i dodajte 200gr. šećera, neka sirup proključa , sve vreme ga miješajte, kuvajte 1-2 minuta, uklonite pjenu i sipajte preko voća. Presujte ga i ostavite 48 sati poklopljeno na sobnoj temperaturi.

8 dan. Sipajte voće i sirup u šerpu i dinstajte oko 5 min. rešetkastom kašikom izvadite voće i poslažite ga na rešetku iznad folijom obloženog pleha. Ostavite ga da se iscijedi i ohladi. Stavite rešetku i pleh u rernu zagrejanu na 120 C, a vrata rerne ostavite odškrinuta. Neka se voće suši oko 12 sati. Treba da bude potpuno suvo. Rernu isključite i ostavite ga u njoj dok se potpuno ne prohladi. Voće poredjajte na foliju ili pergament papir i neka stoji na prozračnom mestu oko 48 sati.
Tada voće možete uvaljati u prah šećer i složite u staklenu ili porculansku posudu, i izmedju redova voća stavite pergament papir i poklopite hermetičkim poklopcem. Rok trajanja ovako pripremljenog voća je od 6 do 12 mjeseci u zavisnosti od vrste.