A kaj da danas kuham? (629)

“Neobični” pohanec

Za početak bum vam citiral onaj dio sadržaja kakvoga sam i očekival od naslova ove knjige. On je navodno vu vrtiču nafčil ovak nekaj:

• Sve podjeli z drugima.
• Igraj pošteno.
• Ne tuci ljude.
• Svaku stvar vrati gdje si je našao.
• Počisti za sobom.
• Ne uzimaj što nije tvoje.
• Kad nekog povrijediš, ispričaj se.
• Peri ruke prije jela.
• Topli keksi i hladno mlijeko su zdravi.
• Živi uravnoteženo:malo uči malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pjevaj i pleši, igraj se i radi-svaki dan od svega pomalo.
• Svakog poslijepodneva odspavaj.
• Kad izađeš u svijet, budi oprezan u prometu, drži se za ruke i neudaljavaj se od svoga druga.

Morti vas bu sve ovo podsetilo na “Deset zapovedi božjih” al priznajte da i ovih “Dvanajst zapovedi vrtičkih”dost dobro zvuči.Ak bi se deca vu vrtiču pridržavala tih zapovedi v dečjoj dobi morti bi se tak ponašali i v odrasloj dobi.

Onda krenem čitati dalje, počnem razmišljati kak to i ni štivo za mene, kad ono najdem jednu ovakvu rečenicu:“Ali da bismo podigli razinu intimnosti, ja ću vam ispričati o jednoj svojoj strasti: o pohanom odresku.”

Kaj sad? To je ipak čist nekaj drugo. Morti ipak ima i za mene nekakvoga materijala za priču? Moram vam to citirati da vidite kaj je za autora pravi pohanec:... znate da za to valja uzeti dobar komad teletine, dobro ga izmlatiti kuhinjskim batom za meso, uvaljati u jaje i brašno, ubaciti u tavicu na kojoj se najprije popržila slanina, i spohati. Zatim izvadite, dodajte malo brašna i mlijeka, začinite solju i paprom da dobijete pravi umak. Na tanjur, oko odreska, poslažete grašak i pire od krumpira, i sve prelijte umakom od pečenja. Uz to poslužite malo kukuruznog kruha s maslacem, i mali tetrapak mlijeka.”

Neznam kak vama al meni je to malo “neobičan” pohanec. Naročito mi zapelo za oko ono “mali tetrapak mleka”. Kaj sad z tim? Mislim da bi naše podravske sokačice bile v “šoku” dok bi ovak nekaj prečitale. No nebi se trebali iznenaditi dok jedan Amerikanec ovak nekaj napiše. Kad ste čuli, osim fast fuda, za nekakav američki specijalitet? Sve kaj imaju je stiglo z Evrope, Meksika ili Azije. Kad bi ovaj gospon okusil na pr. pohanu piletinu, pohanu krmetinu, pohanoga sira, sve varijante pohanih riba, pohane palačinke ili čak pohane fileke, ostal bi bez reči. Kaj bi tek rekel dok bi pojel pravoga bečkoga šnicla?

Putovali smo tak jemput moj pajdaš Davor i ja z Praga prek Austrije, predložil je da stanemo v jednoj birtiji kraj Graca i nekaj pojedemo. Njemu verujem jer Grac pozna bolje nek Koprivnicu. Lepo sednemo, naručimo dva bečka a konobar nas posavetuje: “Gospodo predlažem da uzmete “mali bečki” pa ako nije dosta naručite još!” Kad ono dolazi “mali bečki” kojega smo z prilogom i šalatom jedva pojeli.

No onoj priči z knjige još nije kraj. Autor se naime upustil v istraživanje pohanci širom Amerike a kvalitetu pohanci ocenil z odgovarjučim brojem zvezdici. Od jedne do tri zvezdice nebum ni spominjal nego vam bum citiral kaj je napisal za restoran z pet zvezdica: “PET ZVJEZDICA i buket cvijeća za Maud Owens Cafe u državi Idaho, gdje je pohani odrezak toliki da visi preko rubova tanjura, a stiže u pratnji peršina, ukiseljene kajsije, dva kisela krastavčića i prženog jajeta. I još besplatne čačkalice i besplatne mentol-čokoladice. I još karta grada pod tanjurom. Poslovođa mi je došao stisnuti ruku kad sam izlazio iz kafića Maud Owens. Konobarica me poljubila u obraz. Ostavio sam joj napojnicu od dva dolara. Vjerujem da je to zato što im nikad nitko nije pojeo cijeli odrezak. I nakon tri dana još sam osjećao okus u ustima.”

I sad vi meni rečite da ti Amerikanci znaju kaj je dobar pohanec? Oni misliju da je nekaj dobro ak je velko. Iz zahvalnosti je konobarici dal čak i dva dolara. Kak ga ni sram?Tolko bi joj dal svaki Novigradec.

Znate kaj me inače smeta kod tih velkih pohanci? Neki ga kuhari preveč stuču da zgleda jako velki a onda je poh debleši i mesa. Moj bi pajdaš Čvrknja rekel: „Najbolša je pohana vratina kak to dela moja mamika“,

Nemam sliku pohanca pa poglečte tortu koju je Đuro napravila za deveti rođendan svojemu vnuku Rafiču.

Dok sam to prečital ovu priču mam sam se setil naših Picoki i onih pilečih delicija na Picokijadi. Dok ti Đurđevčice spohaju picoka moraš prste polizati. Jemput sam bil domačin trgovcima, Podravkinim poslovnim partnerima z Vojvodine, koji su dobili nagradno putovanje v  Podravinu i naravno v Koprivnicu. Jednu su noč prespali v “Hotelu Picok”, tu su blagovali i poludeli za pohanim picokom. Srpska kuhinja baš ne nudi preveč pohanci. Sad si ovak mislim. Na “Picokijadi” nisam bil još za mlade hrvatske države i bil bi red da se prisetim kak to zgleda danas. Na dan dok se pripremaju jela od picoki napravil bi ovakvu varijantu: najprije bi pojel porciju pilečega paprikaša, malo se prešetal a onda navalim na pohance. I to ovak: pohanu bocka v ruku i udri bez priloga. I tak nekolko put.

Sad sam se setil da smo jemput v goricama spohali celu vrpu pohanih malih bockici koje je muški dio klape papal kakti desert. Trebalo bi to ponoviti.

Pondelek

Juha/Glavno jelo: Musaka od kelja
Desert: Naravno: kolač od jučer

Tork

Juha: Juha od mrkve i celera
Glavno jelo: Pečeni krumpir na ploške z nekolko šniti carskoga mesa, šalata od friškoga zelja
Desert: Voče

Sreda

Juha/Glavno jelo: Slatko zelje z paradajzom, par kranjskih
Desert: Pohani cvet od bazge prelijan z sirupom od maline

Meni je dobra i kuruzna zlevanjka dok se po njoj poslaže cvet bazge i zalije z dost vrhnja i dobro zasladi.

Četrtek

Juha/Glavno jelo: Špek fileki; za Đuru i Jana moram dodati i malo pirea
Desert: Čaša crne pive

Petek

Juha: Riblja juha: tri glave od orade, falačec zmrznutog osliča i povrče.
Glavno jelo: Pečena orada, lešada od karfiola, mrkve i krumpira
Desert: Čaša beloga vina

Subota

Juha/Glavno jelo: Rezanci z makom/orehima
Desert: Tu ništ drugo ne paše osim zdene vode

Nedela

Juha: Bistra juha od pilečega sitniša z kašicom; poglodajte kuhani sitniš kakti predjelo 
Glavno jelo: Pohana piletina al na podravski način, rizibizi, šalata od matovilca
Desert: Kifli z orehima