Moj profil
Imati bebu 3- U kome/čemu je problem?

Imati bebu 3- Ukome/čemu jeproblem?

3.1.2012.missha

S bebom je sve super,ali.....

Beba je super... Stvarno... Nemam se na kaj žalit... Nekad ima žutu minutu, al ko nema 🙂 Tak da..... 🙂 Imamo dva zubića,vjerojatno će sad uskoro i drugi izbit,pa nekad zna živčanit jako, a i sliiini 🙂 Ko bi reko da u tak malim ustima ima tolko sline 😉🤬

Ali... Pitam se ja, da li je problem samo u meni?! Il više neznamo komunicirat?

Možda moja muška polovica jednostavno ne razumije kolko je teško i iscrpljujuće cijeli dan s djetetom bit i sve stić napravit i po kući i oko bebe i trčat oko njega i udovoljavat mu kad dođe doma... A da mu nisam rekla već 100 puta... Il ne čuje il ne pamti 🙄

Trudim se, trudim se ostat normalna i prisebna... Al nemogu uvjek 😢 Jer digne mi živac tolko da bi vrištala...

Trčim po kući s malom na rukama (zašto? jer ju je naviknuo da se mooooora čuvat pred večer, a saad je pred večer već 5 popodne) i pokušavam skuhat nešto jestivo i pospremit odmah za sobom... Onda on dođe doma i jede, ne pita kak sam stigla i dal sam umorna, pa prigovori da nije dosta slano... Ahhhhh, rekoh mu već, ima soooliiii 😁😉 Onda se sav umoran digne od stola i prebaci pred tv jer mu je teeeškoooooo jer je bilo puno za jest (ahh), a ja pokušavam stat na kraj neredu, jer on nezna put od stola do perilice...

Znam da je i njemu teško, ubija se od posla tamo na radnom mjestu, tako da na vrijeme stigne doma,pa onda doma nemože bit u miru jer bebačica vrišti ( 😁 a razgovara vrlo glasno), pa ne čuješ ni vlastite misli...  Al mislim da bi se trebao potrudit malo usporit sa kritikama 😁

I razgovarali smo već puno puta o tome, al nekako mi se nekad čini da to do njega ne dopire...  Ma bude bolje 😉

I još nešto... Od kad sam doma, mozak mi je atrofirao na veličinu graška... Nit pamtim, nit se više znam razgovarat o bilo čemu drugome nego o pelenama (čistim ili punim, sve jedno 😁 ), kašicama, alergijama, kremicama i doktorima... Neki dan gledam novine na stolu i molim dragoga da mi ih doda.. Ali ovako:

"Daj mi, molim te...... Daj mi......."

I nebi se sjetila kak se novinama kaže ni za živu glavu....

A o ostalom da ni ne pričam...

Eto, kad je beba dobro, ostalo ne štima 😁

Al sve će doći na svoje mjesto.... 😉

Tagovi

35Komentara

Hvala vam svima na komentarima.... Eto, slušat ću vaše savjete, već pomažu 😉

Ja sam ovo stavila u omiljene još kad je dobilo zastavicu pa btw čestitam...ali i ja imam bebačicu, od nekidan jednogodišnjakinju pa sam se nekoliko dana nakanjivala dati ti podršku ali si tek sad došla na red...

I kod nas je slična situacija...nas dvije same doma, on dolazi u 5  i onda se baca na neki građevinu koju dovršavamo tako da- tu je, ali ga nema. Inače, nikad nismo funkcionirali po principu da ga se mora tetošit tako da evo već godinu dana ja nemam pojma kako čovjek ide obučen na posao😵 ja se samo pobrinem da ima bar jedan komplet robe ispeglan. Sva sreća da i on kaže da se i prije oblačio sam pa zašto bi ja sad to kontrolirala...Dok sam dojila jeli smo svašta i svakako, nekad bi tanjure od juče samo pomakla ustranu a nekad je sve blistalo...uglavnom nakon par takvih "blistanja" nije bilo nikakvog posla u kući onih dana kad sam znala da ga neće biti do naveče doma jer bi inače sljedeća 2 dana bila za ništa. Kad je došlo proljeće po 2x dnevno smo šetale, i danas se cijelo dopodne posvetim njoj...igramo se kockama, plešemo, pjevamo, šetamo a popodne i naveče se malo nešto radi. Mala je sama prestala sisati sa 9 mjeseci... i ja sam sad ko zmaj. Kuća je uglavnom uredna(s prašinom), stignem i skuhat, više nemam samo neispeglanu robu ko prije nego stignem i speglat. Za par tjedana se vraćam na posao pa mi se čini da će onda sve krenut ispočetka al ako sam preživjela prvih par mjeseci onda mi se čini da ću ovo svladat sa puno manje muke.

Samo još malo izdrži i tek ćeš se nekad toga sjetit (kad te nešto razbjesni, bar je tako kod mene) al ćeš jača ići dalje. A ovo s razgovorom...to mi je bilo čista koma...pa sam onda kad sam skužila da trkeljam samo kakici i zubima počela malo pazit da prebacim nakon početnih par rečenica temu na nešto drugo tj. da nekako navedem sugovornika da mi priča o sebi.

Eto, i ja rastegnula...lijep pozdrav i drži se.

hehe, draga missha, raduje me tvoj optimizam "bit će bolje". ... Ali neće ako sama nešto ne poduzmeš. Dijete je vaše i kako se on muči na poslu, tako se bogami i ti mučiš kući i odradiš svoj dio posla. Prema tome, i on bi tebi trebao pomoći.

Evo jedne anegdote, kružila je internetom, pa razmisli.ž

Dolazi muž kući s posla. Na dvorištu nađe svoju djecu, svu prljavu od blata, oko ustiju razmazana čokolada, iz nosa curi ... Bicikli razbacani posvuda. On se čudi i uzdignutih obrva ulazi u kuću. U kuhinji totalni nered: osatci hrane, neoprano suđe, sudoper otvoren a u njemi ništa, po podu mrvice i ostaci hrane ... On sav nervozan ide uz stepenice, putem kupi veš, čarape, igračke ... u kupatilu teče voda, po podu dječji šampon ... on sav preplašen ulazi u spavaću sobu, kad tamo.... žena leži u krevetu i čita knjigu. On sav u čuđenju pita: Pa dobro, šta se događa? A ona kaže: Dragi, svaki dan kada stigneš kući, pitaš sme šta sam radila cijeli dan. E pa, mili moj, danas NISAM radila ono što radim svaki dan ... i nastavi čitati knjigu.

Svakome možeš hodati po glavi točno onoliko koliko netko dopušta.

Meni se čini da se u tvojoj priči iskazuje više karakterni problem. Kako sam rekla, dijete je zajednički "projekt", da tako kažem. I o čemu bi ti još mogla pričati osim o kašicama i pelenama, pa ništa ti se drugo ni ne dogodi? Ja na sreću nisam i mala taj problem. Moj je pomagao koliko je mogao, a i mama i svekrva su bile tu i ne mogu se požaliti. Zato možda kritički gledam na to što si napisala i mislim da je krajnje vrijeme da nešto napraviš, a ne samo da razgovaraš. Jer, upamti: radi se o tebi, a tek onda o djetetu. Ako mama nije zadovoljna i sretna, ako je nervozna in pritisnuta problemima, šta će bebica imati od takve mame? A i muž? Kad tad umorit ćeš se od zadovoljavanja njegovih potreba i stavljanjem u drugi plan svojih. Stoga, kada stigne kući i najede se, tutni mu bebicu u ruke, pa neka s njim u naručju neka fino pospremi stol, a ti malo odmori. Samo mu reci da bi koji dan malo zamijenili uloge ... onako fino, ljubazno, mazno.. Ako je pravi, shvatit će brzo, ako ne ... to je onda samo pitanje granice tvojih mogućnosti.

Kako reče moja prijateljica: kada žena bude samo supruga, mama i domaćica i zaboravlja na sebe, cvijetu se slabo piše... Ali svaki pravi cvijet dobije i drugu priliku.

Želim ti svu sreću. Ali budi odlučna u svojim zahtjevima.

Pogledaj i ove članke