Sitonija u srcu

Davne 1987. godine sam sa mojim Zokijem zapucala da obiđemo sva tri prsta dokle god se može. Prvo do Kasandre, odakle smo brže bolje pobegli jer je i tada bila velika gužva (kažu da ovoga leta nije imao gde peškir da se stavi!). Na Atosu obrnuto - nikome nije padalo na pamet da letuje u zabačenom Uranopolisu ili Jerisosu, mestima odakle se uglavnom odlazilo u svetogorske manastire, a za ono malo turista organizovani su obilasci obe obale brodićem. Većini je ovo jedini način da vidi manastire makar sa mora, jer žene na Svetu goru ne mogu nogom da kroče, a muškarcima su potrebne posebne dozvole. 

U Sitoniju smo se oboje zaljubili u trenu! Zbog tirkiznog mora i preko 70 plaža napribližno 100 km obale, od kojih su neke u mirnim peskovitim uvalama, a neke okrenute prema otvorenom moru i o koje besno udaraju ogromni talasi. Zbog plažica na kojima se divlje kampuje... Zbog toga što nema ogromnih hotela iliti resorta (osim kompleksa Porto Karas koji smo vešto zaobišli), a i što se uglavnom mirno letuje.

I danas se odmara na način kako se i pre par decenija to radilo. To ne znači da je dosadno, samo je sve usmereno ka obilasku i istraživanju mnogobrojnih plaža, uživanju u dobroj hrani i piću i u dugim večernjim šetnjama. Mlađi organizuju dnevne i noćne žurke na plažama koje su izdvojene i tako nikome ne smetaju...

Ove godine smo rešili da ponovo kao pre 29 godina odemo autom u kružni obilazak Sitonije i svratimo na što više mesta duž obe obale. Sarti nam je po treći put (a meni četvrti) bio baza. Mesto ima veliku peskovitu plažu prema otvorenom moru i uglavnom ima talasa, nekada baš, baš velikih. Mnogima je omiljeno zbog posebno lepog pogleda na Atos, šetališta duž obale u dužini od 2 km, restorana smeštenih duž plaže, kao i zbog velikog broja radnjica sa suvernirima. Mnogi iz manjih mesta dolaze u Sarti zbog nabavke ili večernjeg provoda. Uveče je živo i svuda vrvi od turista. 

Dakle, krenuli smo iz Sartija. Vreme promenljivo, malo sunčano, malo oblačno, taman fino za izlet. Preskačemo Ahladu, plažu do koje se može i pešice stazicom preko stena do mirne uvale. Na njoj je uvek po neki šator sa divljim kamperima i na toj plaži se kupa i sa i bez kupaćeg kostima.. kako ko voli. Pre dve godine sam se sa potpuno golim kamperom cenjkala i pazarila suncobran, jer na plaži nema ni njih, a ni ležaljki.. :)))

Svraćamo na Oranž bič, plažu koja nas je oduševila još kada smo je prvi put otkrili pre skoro tri decenije! Po boji vode i peska može da se meri sa svakom karipskom. Sunce je već odskočilo, pada prvo kupanje. Plaža je zanimljiva i po skulpturama u kamenu, koje su postale zaštitni znak ovoga mesta. Na žalost, ove godine ih je sam autor oštetio zbog nekakvog spora sa vlastima....
Sačuvala sam fotografije skulptura sa letovanja iz ranijih godina. 

Idemo dalje do mesta Vurvuru, gde stajemo da vidimo neobične peščane sprudove i ostrvca, a onda nastavljamo prema zapadnoj obali i mestu Nikiti, odakle se u dolasku na Sitoniju račvaju putevi koji vode do istočne, odnosno zapadne obale poluostrva. Polako se spuštamo obalom prema jugu i svraćamo na dve velike peščane plaže Kalogrija i Lagomandra.. Toplo i mirno more, debela hladovina i miris borovine, fini pesak.. Sve obećava uživanciju! 

Neos Marmaris je preslatki gradić smešten na brdašcima, što je razlog da vam je potrebna dobra kondicija da ga obiđete uzduž i popreko. Puno je taverni, restorana, prodavnica suvenira, a turista je na sve strane.. Mom Zokiju se posebno svidelo pristanište sa brodićima, jahtama i jedrilicama.. 

Nastavljamo put, prolazimo gore pomenuti luksuzni kompleks hotela Porto Karas i posle desetak kilometara se zaustavljamo na samom ulazu u Toroni. Svideo nam se mali rt odakle se račvaju plaže na obe strane, a gde može autom da se dođe na 2-3 metara od mora. Voda nestvarno bistra i čista, a mi oduševljeno skačemo u more i prskamo se kao deca.  

Toroni je mesto koje se prostire tik uz dugu peščanu plažu, na čijem je kraju brdašce sa ostacima antičkog naselja i vizantijske tvrđave. Na izlasku iz Toronija ugledam poljanče na kome pasu koze. Obzirom da smo nekada imali Izabelu i Sofiju, koze su nam omiljene životinje i moralo je da padne slikanje.  Ipak sam škljocnula samo kroz prozor, jer jarcu nešto nije bilo po volji, pa nisam htela da ga dodatno izazivam.. A i rogovi su mu dooooobro naoštreni!

Samo par kilometara niže je smešten Porto Kufo, prirodna luka sa uskim prolazom u veliki zaliv. Na jednom kraju su crkva, malo pristanište, restorani i prodavnice, a onda se duž celog zaliva protežu peščani pojas i nestvarno plavo more.

Prelazimo sa zapadne na istočnu obalu, preko prevoja sa koga se u jednom momentu vidi more sa obe strane Sitonije. Tu je na brdu iznad puta vetrenjača, simbol mnogih grčkih ostrva, ali je ima i ovde. Kao i sve ostale, ona je isto u prepoznatljivim bojama Grčke - beloj i plavoj. 

Po preporuci Zorana sa stranice "Sitonija na dlanu" stajemo na vidikovcu iznad malenog letovališta Kalamici. Restoran sa prelepim pogledom i odličnom hranom smo odabrali za mesto gde ćemo nešto da pojedemo. Par dana kasnije smo ponovo svratili na jutarnju kafu, a onda otišli na kupanje na predivnoj plaži Kalamicija. Pesak kao tepih, bistro more, blagi talasići.. ma, divota..

Put dalje ide istočnom stranom na gore prema Siki(j)i. Mesto je udaljeno par kilometara od mora, ali ima svoju plažu Skala Sikia sa jednom velikom i više malih peščanih uvala. Odabrali smo jednu gde nam je sve bilo nadomak ruke - plaža sa dužim plićakom i restoran sa domaćom hranom, gde posle ručka možete da se ispružite na ležaljkama ispod suncobrana i smišljate da li je bolje da malčice dremnete ili da se bućnete u kristalno bistro more.. Zoki je našao srednje rešenje i rešavao je sudoku. :)))

Vozimo se još 8 km prema severu i zatvaramo krug u Sartiju. Umorni smo, ali zadovoljni danom koji je ispao bolji nego što smo očekivali. Iako nismo svratili u baš sva mesta na Sitoniji, ono što smo planirali smo videli. A i nešto smo ostavili za sledeći put da obiđemo, da ne ispucamo baš sve adute ovog prelepog poluostrva. Jer, Sitonija nam je u srcima, a i srca su nam na Sitoniji.. ❤

 p.s. jelo se i pilo kako je i red - loklna jela i pića, puno maslina i vina, plus slatko na kraju.. Kαλή όρεξη!